1. Увод у предмет

Податак може да чини текст, бројеви, слике, па  чак и звук или видео снимак. Сами по себи, подаци нам не значе пуно. Нпр. подаци: Петар, 15000, 10 не значе ништа. Али ако кажемо:“Продавац Петар годишње просечно продаје робе у вредности 15000$ и његова зарада је 10% од продате вредности“, онда подаци постају информације. Обрада података је процес претварања података у информације.

Информацију чине подаци  којима је дато значење. Да би податак постао информација , мора имати значење новости за примаоца, односно мора утицати на повећање нивоа знања примаоца.
Циљ је да машине, тј. рачунари олакшају пут до информација.

Информатика је наука која се бави прикупљањем, обрадом, чувањем и коришћењем информација. Рачунарство је научна дисциплина која изучава шта и како се може решити помоћу рачунара.
Рачунар је електронски уређај за обраду података.

Примена рачунара 

Рачунар омогућава човеку лакши, једноставнији и ефикаснији рад. Исто тако, рачунари могу радити досадне, монотоне, заморне послове, те на тај начин оставити човеку довољно слободног времена да се бави креативним, интелектуалним радом.
Практично не постоје области живота где се рачунари не користе. Праве се аутоматизоване машине и роботи којима се управља помоћу рачунара. Користе се у грађевинарству, електротехници, медицини, образовању, машинству, у комуникацијама, банкама, за забаву, … 

Рачунарски систем: основни делови, додатни уређаји и софтвер

Не постоји појединачни део који се зове „рачунар“. Рачунар је заправо систем који се састоји из више делова који функционишу заједно.

Физички делови који се могу видети и додирнути заједничким именом се називају хардвер (hardware), а упутства или програми који хардверу „говоре“ шта треба да уради, зову се софтвер (software).

Дакле, рачунарски систем чине: хардвер и софтвер. Хардвер је назив за опипљиве или физичке делове рачунара, а софтвер је назив за све врсте програма и података смештених у меморији рачунара.

У хардвер спадају:

• основни делови рачунара:  кућиште са својим деловима, монитор, тастатура и миш.
• додатни или периферијски уређаји: штампач, скенер, звучници, фотоапарат, видео камера, микрофон, слушалице, џојстик и други.

Хардверски делови се деле на:

• улазне: тастатура, миш, скенер, микрофон, фотоапарат, ...
• излазне: монитор, штампач, звучници, слушалице, ...
• улазно-излазне: модем, музичка картица, ...
• јединице за смештање података (меморије) и обраду података (микропроцесор)

Софтвер се дели на:

• системски: скуп програма који управљају радом рачунара и комуницирају између корисника и рачунарског система. Чине га оперативни систем (Linux, Windows, ...), програми преводиоци (преводе програме у машински језик) и драјвери (програми за повезивање других уређаја на рачунар).
• кориснички: други назив му је апликативни софтвер. Са овом врстом софтвера се нешто конкретно ради као што је на пример: обрада текста, цртање, обрада слика, звука и видео записа, играње игрица и слично. 

Повезивање рачунара

Укључивање и искључивање рачунара 

Укључивањем рачунара покреће се оперативни систем - програм који је задужен за управљање и контролу рада уређаја (најчешће Windows 7).

На екрану се појављује:

 радна површина (Desktop) - све што видимо на екрану рачунара

 трака са задацима (Taskbar) - налази се на дну екрана

иконе (Icons) - делимо их у две групе: пречице (Shortcuts) и покретачи програма.

Рачунар искључујемо тако што кликнемо на дугме Искључи (Shut down): 

Кликом на стрелицу отвара се:

• Промени корисника (Switch user)
• Одјави се (Log off)
• Закључај (Lock)
• Поново покрени систем (Restart)
• Стање спавања (Sleep) - стављамо рачунар на чекање